fbpx

Anusha je punopravna poslovna žena

Glas Anushe Ederage je jasan i lijep. Njen ples je pun empatije i možete osetiti značenje pesme čak i ako ne razumete reči. Kada Anusha preuzme pod, kao da sve oko nje nestaje. Njeno prisustvo u plesu i pesmi je potpuno.

anuasha ima crnu podignutu kosu i smiješi se u kameru
Anusha Ederage

Anušin omiljeni predmet u školi bila je muzika, ali kada priča o školskim danima, njena energija naglo nestaje, što je inače veoma očigledno.

- U toj školi nisam imao drugare. Imam prijatelje na plesnom i stručnom usavršavanju. Bilo je ljute djece u školi, ali nisam mario za njih. Učitelji se nisu naljutili, bili su ljubazni i dragi, kaže ona ne zvuči previše uvjerljivo. Nisam voljela školu, pa sam dala otkaz, nespretno zaključuje ona.

Anusha živi sa roditeljima u Kalutri, koja je udaljena oko sat i po vožnje od glavnog grada Kolomba. Išla je u istu školu kao i njena starija sestra, Aruni Rošini Ederage. Kada su nastavnici i direktor pomislili da je Anusha nezgodna - što su često mislili - otišli su kod njene sestre da se požale.

Anuši je bilo teško da drži korak sa podučavanjem. Grdila je nastavnike i svađala se sa ostalim učenicima koji su je nazivali idiotom i šalili se na njen račun. Škola je prebacila probleme na Anušu i činilo se da ništa nije preduzela po pitanju problema sa stavovima učenika.

Konačno, direktor je predložio da Anusha pređe u školu u kojoj su nastavnici obučavani za specijalno obrazovanje. Anuša je odlično napredovala u novoj školi, gde je između ostalog naučila da igra i nastupa.

Nema lijeka

Anusha ima poremećaj u razvoju i epilepsiju.

- Kada je imala dve godine imala je napad. Imala je visoku temperaturu, tresla se i mokrila. Odveli smo je u bolnicu, sjeća se Anušina majka Piyaseeli Fernando.

Anušin otac Ariyapala nije bio kod kuće kada se to dogodilo. On je zidar i trenutno radi na Tajvanu. Roditelji su bili u kontaktu telefonom i pismom.

- Uradili su joj neke pretrage na mozgu i prepisali lekove, ali nisu mogli da je izleče. Ranije smo imali sina i kćer koji su umrli od iste vrste napadaja.

Dok je Ariyapala slala novac kući svojoj porodici, Piyaseeli Fernando se brinula o kćerkama uz pomoć svojih roditelja.

U Šri Lanki je opća percepcija da osobe sa smetnjama u razvoju nisu u mogućnosti da pomognu kod kuće ili na poslu. Prava podrška znači razliku između izolacije kod kuće ili, poput Anuše, bogatog slobodnog vremena i aktivnog učešća u svakodnevnom životu porodice.

Anusha sjedi na stolici, pored nje su majka i sestra
Anusha sa svojom majkom i sestrom

Podrška za samostalan život

Već nekoliko godina Anusha i njena porodica su dio organizacije PTOMHKD, koju čine roditelji i nastavnici koji žele da pomognu osobama sa smetnjama u razvoju da žive samostalnim životom. Anusha je entuzijastična učesnica stručne obuke koju organizuje PTOMHKD. Ona plete otirače, pakuje fitilje za uljanice koje se pale u hramovima i pravi papirne kese od korišćenog kancelarijskog papira. Organizacija takođe radi sa grupama za podršku porodicama.

Stručno osposobljavanje je dalo Anuši priliku koju ima malo osoba sa smetnjama u razvoju na Šri Lanki – da zarađuju sopstveni novac i da žive aktivnim životom. Anusha pravi svoje proizvode kod kuće, a njena starija sestra je tu da joj pomogne ako zapne. Ali uglavnom, Anusha se snalazi sama. Veoma je orijentisana ka cilju.

- Želim posao da mogu da odem ujutru i da se vratim u pet uveče. Volim da radim. Nekima se to ne sviđa, lijeni su, kaže ona, i zvuči srećno što nije.

Sa malo mogućnosti da se zaposle i bez prava na podršku u svakodnevnom životu da bi mogli samostalno da žive, Anuša i ostali u istoj situaciji su izostavljeni u dobrotvorne svrhe od roditelja i rođaka, neprofitnih organizacija i okoline uopšte. Ranjiv život, u kojem ga je lako iskoristiti.

- Mnogi roditelji su očajni za budućnost svoje djece. Kažu da nemaju vremena ni da udahnu posljednji dah. Kada bi imali priliku da dobiju podršku, to bi bilo fantastično za roditelje, kaže Aruni Rošini.

Bila je aktivna u jednoj od grupa za podršku rodbini. Zajedno pokušavaju pronaći rješenja za različite probleme s kojima se suočavaju. Jedan od izazova je prodaja tepiha i papirnih kesa. Anusha ne zarađuje dovoljno da bi bila finansijski nezavisna, što je problem koji deli sa svojim drugovima iz razreda.

Anusha nosi lonac

Želi da postane finansijski nezavisan

Neeta Nalani, Anushina nastavnica stručnog obrazovanja koja je danas došla u posjetu, razgovara neko vrijeme sa porodicom. Prije nego što ode, Anusha radosno pita da li je već našla odgovarajućeg muškarca za sebe. Anusha ima 23 godine i želi da se uda - što brine njenu sestru.

- Brak nije igra, to je za život. Znam kako se Anuša može ponašati. Ona ne razumije šta znači bračni život. Inače bih voleo da se i ona uda.

Anušina majka se ne slaže. Ona želi da se Anusha uda i nastani sa svojim mužem u njihovoj kući. U idealnom slučaju, muškarac ne bi trebalo da ima invaliditet da bi mogao da brine o njoj.

- Znam da neću živjeti vječno. Kada umremo, niko ne može da brine o njoj. Ne možemo očekivati da se njena sestra brine o njoj cijeli život, kaže Piyaseeli Fernando.

Aruni Rošini je drugačijeg mišljenja. Njoj i njenom suprugu nije problem da brinu o Anuši, smatra ona.

Pre nego što se pojavi mogući udvarač, Anuša nastavlja da planira kako će postati finansijski nezavisna. Ona je punopravna poslovna žena i ne propušta priliku da plasira svoj posao.

- Slobodno dajte svoj doprinos, moram da kupim materijale da mogu da napravim još tepiha, objašnjava ona.

- Zar ne želiš da kupiš moje tepihe? Ne mogu ih dati besplatno. Naporno sam radio sa njima!

Anusha se uvjerljivo raspravlja za svoju robu, a sada više ne gleda u zemlju. Zadovoljna kupujem savršen suvenir sa Šri Lanke.

Najnovije vijesti